Priča je zasnovana na istorijskim događajima i likovima, i začinjena strašnom pričom o arnautu Pavlu i Petru Blagojeviću, onako kako su je zabeležili habsburški vojni islednici, odnosno, hirurzi koji su poslati da ekshumiraju njihove leševe i da na njima izvedu autopsiju.

 

PRVI DEO

 

Suočena sa izbijanjem nove epidemije kuge s teritorije Osmanlijskog carstva, Habsburška monarhija je početkom 18. veka podigla sanitarni kordon u dužini od skoro 1900 km. Protezao se južnom i istočnom granicom monarhije i Transilvanije, i predstavljao najduži stalni kopneni kordon u evropskoj istoriji.

Međutim, od neprijateljskih Osmanlija stizala je pošast strašnija od kuge. Epidemija vampirizma potresala je južne granice monarhije i prodirala u njenu unutrašnjost.
Koliko su ozbiljno shvatali problem vidi se po tome što su lokalni organi vlasti morali direktno da obaveštavaju Dvorski ratni savet u Beču i njihovu Dvorsku sanitarnu komisiju, Sanitätshofkommission. Zvaničan naziv za vampirizam bio je magia posthuma, po istoimenoj studiji Karla Ferdinanda de Šerca iz 1706.

Knjiga sadrži tri autentična izveštaja austrijskih vojnih lekara, od kojih je jedan prvi put prevedeni na srpski jezik sa staronemačkog. Ne zanosite se zapadnjačkim predstavama o vampirima koji su netačni, otkrijte pravu prirodu vampirizma i kako su se naši preci borili protiv njih!

U prvoj knjizi, upoznajemo se sa glavnim likovima, a to su Vukman Goršić, vampir Miloš, regent Karl Aleksandar, princ Eugen Savojski, car Karlo VI i vojvotkinja Eleonora od Švancenberga, za koju se već i za života sumnjalo da je vampirica, kao i sa glavnim negativcem – biblijskim Kainom. Njegov izbor nije sasvim bez osnova i uglavnom se svi izvori pozivaju na navode iz jevrejskog Talmuda iz 6. veka koji na nekoliko mesta govori o Evinom grehu i kako se ona sparila sa zmijom. Tako, u Talmudu piše: „Kada je zmija kopulirala sa Evom, ulila joj je požudu. Eva je rodila Kaina iz prljavštine zmije, pa su stoga od njega potekle sve zle generacije, od njega potiču svi demoni.“ Po Talmudu, kada je Bog prognao Kaina zbog bratoubistva u zemlju Naidsku, gladan i žedan, naišao je na Lilit, prvu Adamovu ženu, koja ga je nahranila i napojila svojom krvlju. I tako, danas mnogi smatraju Kaina prvim vampirom i praocem svih demona, pa mu je takvq uloga dodeljena i u ovom romanu, u liku Hodočasnika koji luta zemljom i grešne ljude povampiruje. Jer po našem predanju, samo se grešni ljudi mogu povampiriti. Njegov arhineprijatelj je Vukman Goršić, knez sela Medveđe, i iskusni lovac na vampire. Sukob njih dvojice i Goršićeva borba da spasi svoje selo i svoju porodicu okosnica je prvog dela trilogije Kletva Kainova.

DRUGI DEO

Francuski list "Figaro" objavljuje 1874. vest o srpskom vampiru plemiću Nikoli Borovcu, koju brojni američki listovi prenose. Pariska javnost je uznemirena. Ko je taj "ugledni, naočiti intelektualac"?

​Njegovo ime je bilo Nikola Borovac, a vest o njemu bila je prilično štura, samo da je plemić iz Srbije koji je otišao u Pariz ne bi li pobegao od porodične kletve vampirizma, i kada je trebalo da umre, zamolio je svog slugu da mu zbog toga odseče glavu. Takav šokantan zahtev bio je dovoljan razlog da osvane u listu Figaro.

Početkom 18. veka, španski izvori govore o "neobičnom kovčegu" prispelom brodom u Kartageni na ime "jednog srpskog plemića". Svedoci govore o čoveku koji je pokupio sanduk i odvezao ga mrtvačkim kolima. Ubrzo, Španijom kolaju priče o napadima vampira gde god su mrtvačka kola bila viđena. Da li je to bio Nikola Borovac i zbog čega je otišao u Francusku? I da li je slučajnost što je 1720. izbila kuga u Marseju, epidemija koja uvek prati hodočasnika...

U drugom delu, pojavljuje se nekoliko istorijskih likova koji su zaista imali veze sa vampirizmom – kao što je čuveni carski botaničar Žosef Piton de Turnefor koga je francuski kralj Luj XIV zaista poslao da, između ostalog, ispita jedan slučaj vampirizma na grčkom ostrvu Mikonos. Iako kao naučnik nije verovao u vampire i po tom pitanju bio veoma skeptičan, morao je da posluša svog kralja i da ispita taj slučaj. Tako se on nevoljno umešao u zaveru koju je Hodočasnik iskovao želeći da izazove epidemiju vampirizma u Francuskoj. U tu borbu se uključuje mladi vojvoda Luj Armond de Rišelje, kome je čuveni kardinal Rišelje bio deda stric, nakon što mu Nikola Borovac ubio suprugu. Mladog Rišeljea nije slučajno jedan od nosećih likova jer je on kasnije bio francuski ambasador na dvoru Karla VI i obaveštavao je svog suverena o vampirizmu na južnim granicama. Naime, svi evropski monarsi su bili u velikom strahu i sve oči bile su uprte u cara Karla Vi koji je bio na prvoj liniji borbe. Osim toga, mladi Rišelje je za svoje doba važio za najvećeg ženskaroša i čuvenog ljubavnika, pa je bio savršen suparnik za lepu vampiricu Eleonoru fon Švarcenberg koja, kako u prvom tako i u drugom delu ima zapaženu ulogu fatalne žene, u svakom pogledu. Jedan od glavnih likova je i Turčin Jirmisekiz Mehmed Čelebi Efendi, kome u romanu sin jedinac biva žrtva vampira. Inače, Mehmed Čelebi je bio prvi izaslanik Porte na dvoru Luja XV, on obučava Rišeljea, i zajedno love Nikolu Borovca. Drugi deo Kletve Kainove sastavljen je od brojnih autentičnih slučajeva vampirizma u Francuskoj koje su u manjoj meri prilagođene priči.

TREĆI DEO

Po završetku krvavih događaja u Medveđi, Vukman Goršić kreće u poteru za hodočasnikom koji šalje vojsku pošasti ne bi li probio sanitarni kordon.

Nakon neuspele zasede u Beogradu, suočeni sa nemogućnošću da unište đavolju princezu, car Karlo VI pribegava ubistvu njenog muža i uzima joj sina za taoca... Međutim, zaverenici su u zabludi misleći da lepu Eleonoru drže u šaci... U Beč stiže Pali apostol, predvodnik vojske pošasti, i nastaje nezapamćeno krvoproliće. Za cara Karla VI jedini spas je da pošalje Vukmana Goršića da pronađe i uništi hodočasnika.

U međuvremenu, opet izbija rat sa Turcima, Beograd je sramno predat, a malobrojna družina Vukmana Goršića otiskuje se na neizvesno daleko putovanje. Nastaje trka s vremenom i sa smrću...

Kletva Kainova III se naslanja mnogo više na prvi nego na drugi deo. Poglavlja koja su se činila zatvorenim u prvom delu, a tiču se Pavla Arnauta, u ovom trećem delu dobijaju svoj finalni oblik i odredište. Ovde srpske folklorne fantastike opet dolazi do izražaja u borbi protiv vampirizma na našim prostorima. Hodočasnik i njegova konkubina lepa Eleonora fon Švancenberg dižu svoju vojsku mrtvih, tzv vojsku pošasti koju neki turski hroničari opisuju u najezdi vampirizma koja se desila stotinjak godina ranije u Carigradu. U trećem delu pojavljuje se novi lik, to je Juda Iskariotski, i to opet zahvaljujući Papiji Jerapoljskom koji u svom delu Izjašnjenje Reči gospodnje njega opisuje osobinama koja mnogo nalikuju vampirskim. Važno je napomenuti da je Papije Jerapoljski patrološki pisac i da je bio učenik svetih apostola, pa se smatra i najvećim autoritetom. On je naime napisao dva jevanđelja po Mateju i po Marku. Njegovo delo Izjašnjenje Reči gospodnje nije u potpunosti sačuvano, uništeno je, a ostali su samo neki fragmenti, od kojih su neki vrlo indikativnog sadržaja. U njemu opisuje pad anđela i sasvim drugačiju sliku o sudbini Jude Iskariotskog. Naime, po Novom zavetu, Juda se obesio pošto je izdao Hrista, dok po rečima Jerapoljskog Juda je ostao “živ” i bio proklet da ulicama tumara kao “velika krvava mešina” dok se nije ubio. Ovakav Judin opis savršeno odgovara vampirima gde su opisani “da jedva hodaju koliko su naduti i puni krvi”, da su kao mešine. Čuveni vampirolog Montagju Samers, koji je živeo na prelasku 19. u 20. vek, autor je nekoliko značajnih studija o vampirima, on navodi Judu kao jednog od iskonskih vampira pored navedenog i zbog toga što je bio riđokos, kao i Kain, a po predanju riđokosi su se smatrali krvopijama. I ovaj treći deo sastoji se od brojnih autentičnih slučajeva vampirizma u Evropi i kod nas.

NAPOMENA: Ako čitate noću, činite to uz upaljena svetla. Ne odgovaramo za traume i stresove!

Путем косингаса - Александар Цупара
00:00 / 00:00

Copyright © Страхор 2016