Издавачка кућа

Prikaz knjige: Miroslav Bašić Palković, 03.12.24. „Sveti rat za Carigrad“: Kost u grlu Alahovom 03.12.2024. Kada je naša despina Mara sina svoje preminule drugarice iz sultanovog harema primila pod svoje okrilje, odgojila ga i kasnije mu kao turska sultanija pomogla da se po očevoj smrti domogne trona osmanlijskog vilajeta, da li je znala da će on postati čuveni Mehmed Osvajač koji će upadom u Carigrad srušiti i nade hrišćanstva uvodeći Balkan u doba najkrvavijeg zuluma? Mara, razume se, nije jedina od našeg naroda među likovima epskog romana „Sveti rat za Carigrad“ našeg vrhunskog barda epike Aleksandra Tešića, koji je ovu knjigu uradio pomalo po ugledu na „Tamnog anđela“ čuvenog Mike Valtarija koji je pre njega takođe opisao krah vizantijske prestonice kroz dane i nedelje koje su mu prethodile. Uzdižući se na granici dva kontinenta, koji nisu razdvojeni samo morem i valovima već i različitom verom, kulturom i poimanjem sveta, Carigrad, Konstantinov grad, prestonica gordog Bizanta, bio je bastion odbrane zapadne civilizacije od najezde svirepih osvajača s juga. Padne li on, padaju i vrata evropske tvrđave, pada vrlo je moguće i vascela Evropa. Ista ta Evropa koja dolazak osvetoljubivog i krvožednog Mehmeda pod carigradske neosvojive bedeme ne shvata dovoljno ozbiljno i ne šalje im svoje vojske. Poslednji svetionik slobode ostavljen je takoreći sam pred najezdom svirepih zulumćara i ordije iz pakla s krvavim handžarima u rukama i čitavom flotom zastrašujućih opsadnih naprava, uključujući i top od sedam metara dužine! Prionuvši na izradu ove monumentalne knjige od preko 700 strana ništa manje prilježno nego Mehmed opsadi, Tešić je istražio istorijsku građu, zavirio u svaki kutak arhiva i sazdao raskošan rečnik autentičan sredini 15. veka, podižući pred nama poput drevnog neimara taj slavni grad, kamen po kamen, mesto koje će postati simbol herojske odbrane doma, požrtvovanja, hrabrosti, ali i mučke izdaje, prevrtljivosti i koristoljublja. Priča koja je zapravo pokrenuta još 629. godine kada je romejski car Iraklije izazvao gnev muslimana osvajanjem Jerusalima, opisuje nam nezavidan položaj cara Konstantina Dragaša, po majci Srbina, koji pored opsade mora da se nosi i sa verskim sukobima među žiteljima kivnima što je i pored Velike šizme bačene na Istočnu crkvu još u 11. veku, u 14. veku došlo do unije između dve crkve. Visok ponegde i 12 metara i širok 2, i dug skoro 7 kilometara sa gotovo stotinu kula i šancem u kojem su vekovima ginule osvajačke horde, bedem Carigrada je dugo važio za neosvojiv. Budući da isto toliko dugo važi za „kost u grlu Alahovom“, vojska Mehmedu potrebna za njegovo osvajanje brzo se odaziva jer je za njih to sveti rat, a mreti pod njegovim zidinama smrt je dostojna pravednika i junaka. Takvu silu svet još nije video! Dvesta hiljada njih stiglo je pred Stambol početkom aprila 1453. I despot Đurađ je morao da pošalje 1500 moćnih srpskih konjanika kao sultanov vazal. Dok se u gradu obeležava Vaskrs, Turci zatvaraju sve prilaze tvrđavi s dve strane zaštićenoj morem. Napad baš u toku svete nedelje! Ni Bog nije više na njihovoj strani! Od detaljnih opisa oružja i oklopa, opsadne mašinerije i bojne taktike, Tešić nijedan detalj ne propušta dok nam dočarava tok svih sitnijih i krupnijih čarki, bojeva i bitaka. Opisi zadržavaju filmsku dinamiku, temeljnu i živopisnu. Pored besa naroda, trvenja u gradu izaziva i netrpeljivost između Đenovljanina Đustinijanija, kojem je car poverio vojsku, i duksa Luke Notarasa protivnika unije. Svima koji su radije želeli da u gradu vide sultanov turban nego kardinalsku mitru želja se ispunila! Sultan je stigao, pakao na zemlji može da počne! Kakva nada postoji za Carigrad kojem papa ne šalje pomoć i za čiju odbranu čak ni sopstveni vlastelini nisu hteli da odvoje deo svog bogatstva? Vera i nevera, razmirice i izdaja unutar zidina, i verska ostrašćenost i krvoločna žeđ za osvetom na neprijateljskoj strani! Ko u takvoj postavci bitke može da ugrabi pobedu? Za razliku od drugih, što evropskih, što turskih knjiga, filmova i serija koje su imale ovaj istorijski događaj za glavnu temu, Tešićev roman ubacuje u radnju i srpske junake, te tako imamo naše vitezove iz Reda čuvara koplja Svetog Georgija, Vukomira i njegove sinove Medvena i Krstana, koji su u Carigradu ostali upamćeni po junaštvu jer su i trideset leta ranije branili grad od prethodne opsade. U neprijateljskim redovima su vojvoda Jakša i njegov pomoćnik Konstantin kao turski vazali primorani da se bore protiv pravoslavne braće. Različiti se narodi i karakteri stapaju zajedno u ovom epskom romanu koji svojom sveobuhvatljivošću i temeljnošću, prateći iz dana u dan dva meseca opsade, prerasta u dragoceni istorijski spis koji će i budućim naraštajima očuvati sećanje na jedan od najvažnijih događaja u svetskoj istoriji.